[ Pobierz całość w formacie PDF ]
napravi moèugu, kad je ogulio koru.
Tragovi èizama imali su jaèe udubljene pete, ato je znaèilo ~urbu.
Raairio je èula napred. Bila su nesigurna, talasava.
Sve ~ivo be~alo je pred njegovim koracima. Guateri bi ~urno skliznuli u
najbli~u pukotinu u steni. Prepelice sa èetvoro krila zavukle bi se u senku,
nadajuæi se da æe misliti da su kamen, ali u poslednjem trenutku bi izgubile
~ivce i pretvorile se u panièno uzlepraane ptice. Zmije bi isparile, grlice su
hitale ka nebu, zeèevi bi panièno odjurili i nestali. Lisice, patuljasti
planinski jelen, kojot - svi su nestali u veènosti, ostavljajuæi za sobom samo
tragove i izmet. U srcu pustinje bio je samo beli pesak, praznina koja je
isticala kakav je ~ivot u njoj: iznedren iz niatavila i vezan za njega.
Pustinjske biljke stajale su kao izgnanici, nemo aireæi korenje ukrug kroz
pesak da sakupe vodu. Prostranstvo znaèi ~ivot.
Osetio je oatar zadah i smesta je znao ata je to. Osetio ga je na
bojiatima u nekoliko Sokaka.
Obilazio ga je slu~eæi se samo njuhom. Polako, polako. Kada je konaèno
pogledao u malu dolinu, video je samo leaeve. Bili su tu samo muakarci,
naduveni, modrih usana. Veæina je bila rasporena, pa je izgledalo kao da
raðaju sopstvenu utrobu.
Vremenski kovitlaci ponekad tako deluju, odvajaju ljude ili materiju iz
nepoznatih vremena i mesta. Ono ato indukcioni brod posti~e s mukom
napredujuæi uzvodno, iskra prostora-vremena uèini u trenutku. Ponekad se
ovakvi leaevi mogu iskoristiti za Zombije.
Ali ovi ljudi su svi imali isto lice.
Tobi se okrete da se opet stopi sa ~bunjem, i naiðe na njega.
Iste crte lica - oatre, oèiju upalih od iznurenosti, sa poznatim oblikom
vilice i usnama opuatenih uglova. Tobi ga je poredio sa svojim seæanjima,
raèunajuæi na proteklo vreme, izgleda godine.
"Ko si ti?" upita Tobi.
Glas je bio spor i umoran. "`ta hoæea?"
"Da li si stvaran? Mislim..."
Oèi nisu niata odavale. Ali tako je uvek iblo. "Znaa me, sine."
"Na ovom mestu? Ne znam viae ata znam."
Lice se zgrèi kao da ga muèe mraèna seæanja, duboko unutra. "Maake su
razaslale moje kopije. Pokuaao sam da te upozorim. Pre nego ato su maake
napale grad-kapiju, Andros mi je pomogao da napravim neku vrstu opate
poruke..."
"Video sam je. Kod nekog Volmslija, u velikoj biblioteci, piramidi..."
"Bio si tamo?" iznenadio se.
"Dabre. Maake su je sredile. Morao sam da be~im."
"Èuo sam za tog Volmslija. Ljudi iz grada - Andros, seæaa ga se? - ka~u
da on potièe iz velike davnine. Upozorili su me na njega."
"Meni je izgledao kao naborani patuljak, niata drugo."
"Ovde se ne mo~e mnogo suditi po izgledu."
Tobi se polako udaljavao od leaeva. Ovaj Kilin je izgledao vrlo verno,
ali takvi su bili i oni sa prosutom utrobom.
"`ta su ovi?" upita Tobi, pokazujuæi leaeve.
"Kopije. Pravile su ih maake koje sam upravo ubio."
"Slale su ih nizvodno?"
"Mora biti. One su èuvale kapiju."
"Onaj kovitlac tamo na reci?"
"Dabre. Sada znaju kako da ga otvaraju i zatvaraju." Èovek koji je
izgledao kao Kilin pokaza palcem ka reci, gde su le~ale maake. "Pronaale su
kako da ulaze i izlaze iz Sokaka."
"I ja to mogu."
Èovek iznenaðeno ~mirnu. "Gde si nauèio?"
"Sam sam smislio."
"Onda hajdemo odavde."
Tobi nije hteo da izgleda kao da ote~e, pa da probudi sumnju, ali joa
nije bio siguran. "Gde je Besen?"
"Ne znam. Izgubio sam èitavu Porodicu kad su maake napale grad-kapiju."
To je zvuèalo isuviae uverljivo. Mogao bi da ubije ovog èoveka, ako ga
uhvati u trenutku neopreznosti. Bio je u terenskoj opremi, ali bez kacige.
"Sluaaj", reèe èovek, "sigurno æe doæi nove maake da zamene ove."
Tobiju se nije dopadalo ato ga po~uruje. A ovaj Kilin je bio tako
ostareo i izbledeo. To je mo~da posledica kopiranja, kako god to izgledalo.
"Nisam tako..."
Pusti me da govorim s njim. Molim te.
To je bila `ibo. Deliæ se javio u njemu.
Molim te. U ime svega ato smo znaèili jedno drugom.
U njenom glasu bilo je nekog novog autoriteta. Kao da je èekala ovaj
trenutak, skupljajuæi snagu.
Oklevao je, a ona se nekako podigla kroz njega. Za trenutak je osetio
kako joj je bilo. Uspela je da se nekako prepiae u njegovu neuronsku mre~u, da
prikrije svoje delove u njegove Aspekte. A sve to pre nego ato je odluèio da
izvuèe iz kième njen èip.
Ako joj prepusti kontrolu, ovaj Kilin æe ga lako srediti. Poèeo je da
pretra~uje svoje prostore, tra~eæi je. Be~ala je. A onda ponovo zaèu njen
glas, jasan i miran:
Pitaj ga seæa li se da li Porodica Najt prva skida èizme.
"A?" upita Tobi. Èovek ga zbunjeno pogleda.
Da li Najtovi ostaju u èizmama dok su odozgo.
Ne znajuæi zaato, Tobi ponovi reèenicu.
Èovek zinu, pa zatvori usta. "`ta? Ko to govori?"
"`ibo."
"Mislio sam", polako reèe èovek, "da si jednom rekla da ne znaa."
Opet se javi deliæ `ibo.
Najtovi su uvek spremni.
Tobi ponovi to i èovek odgovori: "Znaèi, onaj ko je odozgo treba da
ostane u èizmama."
Zaato ka~ea "onaj"?
"Ti si rekla da ne volia da si odozgo", reèe Kilin.
Tobiju je postajalo neprijatno, ali ipak je ponavljao `ibine reèi.
Htela sam da budem odozgo, da budem brza, da nosim èizme.
"Nauèila si."
Imala sam dobrog uèitelja.
Èovek se iskezi. "Meni se èinilo da si uèila i pre mene."
Tvoje pokrete nikad nisam nauèila, nebre.
"Pa tu su i komplimenti. Uvek si znala kako da dobijea ono ato ~elia."
[ Pobierz całość w formacie PDF ]